Da li išta radite petkom na poslu? 5 razloga za prelazak na 4-dnevnu radnu sedmicu

Bez autora
May 08 2024

Trideset odsto velikih američkih organizacija istražuje nove rasporede rada, kao što su četvorodnevne radne sedmice, pokazala je KPMG-ova anketa “Outlook Pulse Survey” za 2024. godinu.

Nije iznenađujuće da koncept četvorodnevne radne nedelje ponovo dobija zamah. Nedavno je i senator Berni Sanders uveo zakon kojim se uvodi radna sedmica od 32 sata, bez smanjenja plate.

Zatim, nekoliko dana kasnije, milijarderski finansijer Stiv Koen pojavio se na CNBC-jevom “Squawk Boxu” opisujući svoje ulaganje u golf startap ligu TGL. Koen veruje da “dolazi četvorodnevna radna sedmica”. S obzirom na to da sve više kompanija prelazi na taj raspored, logično je da će golf tereni petkom postati gušće popunjeni. Čak i aktivnosti na planu zapošljavanja pokazuju dokaze da ova ideja dobija nove pristalice. Iako je ukupan broj oglasa za posao koji oglašavaju četvorodnevnu radnu sedmicu i dalje mali, taj se broj utrostručio u poslednjih nekoliko godina, prema podacima Indeeda, prenosi Investitor.

Sa izgaranjem zaposlenih na vrhuncu svih vremena i organizacijama koje se bore da privuku i zadrže vrhunske radnike, fleksibilne opcije rada postaju sve popularnije. Forbs donosi pet uverljivih razloga zašto četvorodnevna radna sedmica postaje sve popularnija.

1. Zaposleni se opiru zahtevima za povratak u kancelarije
Nakon godina uživanja u autonomiji i fleksibilnosti rada na daljinu, zaposleni se nerado vraćaju u kancelarije s punim radnim vremenom. U jednoj studiji firmi koje su zahtevale povrat radnika, čak 42% njih doživljava veći nivo osipanja radne snage, a 29% se bori za zaposlene. Otpor povratku u kancelariju nije samo želja zaposlenih. Radnici troše vreme i novac putujući na posao i, u mnogim slučajevima, postaju manje produktivni. Prema istraživanju Univerziteta Stanford, iako su neki poslodavci tražili povratak na svih pet dana, više od polovine radnika se ne pridržava tog pravila.

2. Petak je neproduktivan
Evidentno je da mnogi od nas rade mnogo manje petkom. U poređenju sa 2021. godinom, prosečan zaposleni petkom ide s posla sat ranije, prema analizi firme ActivTrak. U stvari, petkom po podne je najniža tačka produktivnosti zaposlenih na osnovu studije Univerziteta Teksas A&M koja se bavi parametrima upotrebe računara. Osim toga, studija je otkrila da su ljudi napravili znatno više grešaka u kucanju po podne – posebno petkom. Kao rezultat toga, mnoge kompanije su uvele “petak bez sastanaka” ili “fleksibilni petak” kako bi radnicima dali više slobode u pogledu načina na koji koriste svoje vreme.

3. Probe 4-dnevne radne sedmice pokazale dobre rezultate
Najveća svetska probna radna nedelja u trajanju od četiri dana koju je sprovela inicijativa “4 Day Week Global” rezultirala je time da većina kompanija ovu politiku učini trajnom. Nakon godinu dana, većina anketiranih organizacija prijavila je pozitivan uticaj na dobrobit zaposlenih. Pedeset odsto je takođe zabeležilo smanjenje odliva radne snage, a 32% je reklo da je politika poboljšala napore u zapošljavanju. Još više obećava to što zaposleni prijavljuju veće zadovoljstvo poslom nakon testiranja. “Rezultati su zaista stabilni”, kaže sociološkinja Džulijet Šor sa Bostonskog koledža, koja je bila u istraživačkom timu. “Ljudi se osećaju zadovoljno s ovim novim modelom”, dodala je.

4. 4-dnevna radna nedelja jača kompanijsku kulturu
Prema studiji Exosa, četvorodnevna radna sedmica pokazuje da se zaposleni koji osećaju podršku svoje organizacije osećaju bolje i efikasnije. Pilot-program je rezultirao poboljšanjem dobrobiti i zaposlenih i performansi kompanije. Do kraja studije, 91% radnika je reklo da veruje da su efektivno provodili vreme na poslu u odnosu na 67% pre projekta. Dobrobit zaposlenih se takođe poboljšala, pri čemu je procenat ljudi koji doživljavaju sagorevanje (burnout) opao sa 70% na 36% tokom studije. Na kraju, zaposleni su bili srećniji i jednako efikasni tokom četvorodnevnih radnih sedmica.

5. AI čini 4-dnevnu radnu sedmicu neizbežnom
Kako veštačka inteligencija (AI) osvaja svet, neki stručnjaci veruju da će nova tehnologija ubrzati usvajanje četvorodnevne radne sedmice. Kako bi podržao ovu teoriju, Tech.co je anketirao više od 1.000 američkih poslovnih lidera o uticaju tehnologije na radna pravila za 2024. godinu. Podaci su otkrili da 29% kompanija sa četvorodnevnom radnom nedeljom intenzivno koristi veštačku inteligenciju. Nasuprot tome, samo 8% organizacija sa petodnevnom radnom nedeljom koristi veštačku inteligenciju u istom stepenu. Još je fascinantnije da među kompanijama koje koriste AI čak 93% razmatra uvođenje kraćih radnih sedmica. S obzirom na sposobnost AI da poveća produktivnost, ona ima dugoročni potencijal da koristi i organizacijama i onima koji tamo rade.

Četvorodnevna radna sedmica je sve atraktivniji koncept za poslodavce koji nastoje privući kvalitetnu radnu snagu, povećati zadržavanje i poboljšati dobrobit radnika. Sa sve više kompanija koje testiraju ovaj pristup, samo je pitanje vremena kada će usvajanje postati široko rasprostranjeno. Iako četvorodnevna radna sedmica verovatno neće postati preovlađujuća (mainstream) za određene industrije kao što su maloprodaja, ugostiteljstvo i zdravstvo, ona svakako ima potencijal da transformiše mnoge druge.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik